И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима. На чак 250 локација у Србији пронађено је неколико врста тартуфа. Тачније, пронађено је 13 врста тартуфа, што је скоро половина свих познатих европских врста тартуфа. Међутим, упркос огромном потенцијалу овај посао у Србији је и даље у почетној фази, а о њему готово да нико и не говори. Бели тартуф, кухињски дијамант, храна богова или јело аристократа, како га све називају, најцењенија је и најскупља печурка на свету из једног простог разлога- не може се вештачки узгајати, а једино његово станиште је дивљина. Поред специфичних услова за узгој, тартуфи имају у јединствену арому, која се добија мешавином кише и нетакнуте земље, што даје посебну драж сваком јелу. А сем гастрономске вредности, тартуфи су изузетно здрави јер обнављају сиве мождане ћелије и јачају организам. Најређи од свих тартуфа је бели тартуф, којег Србија има у изобиљу. Најчешће расте у равничарским пределима испод бора и тополе. У Србији ова скупоцена посластица може се наћи у западном Срему, јужном Банату, околини Панчева, Ваљева, Бора…

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 13. јун 2017.

Чалгија Мојсије Петровић - Тури мајко бистра ракија



Отпремљено је 07.10.2009.
Чалгија Мојсије Петровић (Београдска Чалгија) бави се извођењем готово заборављени музички стил са подручја Балканског полуострва и уједно оживљава обичаје и дух старих вароши. Несумњиво је да су у прошлости чалгиџије биле део свакодневног живота нашег градског становништва. Чалгија их је увесељавала у кафанама, на свадбама и другим јавним и приватним слављима. Последњи аутентични београдски чалгијски оркестар престао је са радом почетком ХХ века.

Нема коментара:

Постави коментар