БЛИСКИ исток преселио се у центар Београда! У лутању ка Западу, чини се да је српска престоница попустила пред притиском арапског света, или су то бар урадили трговци у свакодневном сусрету са избеглицама из Сирије, Авганистана, Пакистана... Арапска слова прекрила су готово све излоге око аутобуске и железничке станице, само су цифре испод њих јасне свима - пут ка срећи кошта, нарочито ако преко ноћи желите да добијете нови идентитет.
Мушко шишање је на акцији, само 300 динара. Истакнуто је преко целог излога у фризерско-козметичком салону у Каменичкој улици у Београду. За домаће пролазнике све осим цифре је загонетка. Ипак, нема недоумице за главне муштерије - азиланте. И то мушкараце.
- Превели смо на интернету. Морали смо, то су нам главне муштерије. И изгледа да је правилно, јер понекад и у редовима испред радње чекају на шишање. Довољно говори то што сам отворила салон пре нешто више од месец дана и од тада сам укупно имала три наше муштерије, а кроз салон су прошле хиљаде азиланата - прича Марија М., власница једног од салона лепоте на Зеленом венцу, која дневне акције истиче на арапском.
Захтеви миграната разликују се у зависности од земље из које долазе. Према причи фризерки, Сиријци су господа, педантни су и захтевни, траже дезинфекцију маказа и жилета, док су Ирачани "лакше" муштерије. Међутим, како је зид између Мађарске и Србије све виши, тако су и азиланти захтевнији. Ипак, сагласни су да је промена идентитета једини начин да буду корак ближе "немачком сну".
- Сви желе изглед типичан за скандинавске мушкарце. Доносе нам слику плавих момака са модерним фризурама, које су актуелне у том делу Европе. Депилирају и лице и образе, фарбају браду и чупају обрве тврдећи да ће тако лакше прећи границу. Чак је и једна жена са фереџом дошла да пита да ли продајемо плаве перике - објашњавају у фризерском салону.
Држављани са Блиског истока чести су и на пијаци на Зелењаку, где осим хране пазаре и средства за хигијену, патике, гардеробу, веш. Енглески језик није јача страна азилантима, али ни скривени таленат домаћих трговаца за тезгама, те се, како кажу, споразумевају како знају. Али, по свему судећи, нису наивни ни једни ни други.
- Богами су они најчешће муштерије последњих месеци - признаје један од продавац за тезгом са чарапама. - Напишем им цену на папир, или покажем новчаницу. Тако је најлакше. Али они воле да се цењкају, не питајте. Зато ја у старту кажем мало скупље него што јесте, па као попустим на стандардну цену. Па не могу ни ја да им дајем џабе.

ЖЕНЕ ЧУВАЈУ ЗАУЗЕТУ ТЕРИТОРИЈУ
ТРАДИЦИОНАЛНО за муслимане, мушка популација азиланата много је активнија по Београду него жене. Оне су углавном задужене да чувају децу, али и заузету територију у парковима. Тек понека појави се на пијаци како би пазарила веш за децу, или ако је фамилија добростојећа, посете и фризера.
- Само неколико жена дошло је да се шиша, а једна је чак радила и маникир, али је она одсела у неком хотелу у близини. И ми се први пут сусрећемо са њиховим обичајима, па кад жене скину мараму да им оперемо косу или их ошишамо, морамо да ставимо завесе на салон или да их иза застора фризирамо - објашњава Марија М., из фризерског салона на Зеленом венцу.
Слична је прича дуж целе Каменичке улице, која дели сами центар Београда од паркова око железничке и аутобуске станице, иначе "транзитног" перона за све изгубљене арапске душе. Но, док неком не смркне, другом не сване. Тако се промет у радњама дуж ове улице упетостручио последњих месеци, тврде трговци. Ипак, и они су се прилагодили новонасталој ситуацији, те су чак и лутке у излозима замотане у фереџе.
- Дао сам им папир и они су ми написали на арапском оно што најчешће купују, а то је пилетина, пица, пљескавице - објашњава Младен Миловановић из киоска брзе хране. - Једно обавештење је да за пљескавице не користимо свињско месо. Ваљда је то, ни сам не знам. Углавном, попадасмо од посла јер нас чекају ујутру пред радњом да одмах спремамо, спавају испред киоска.
Сува земља у Парку Луке Ћеловића и код долазних перона "Ластине" станице пукла је под налетом хиљада избеглица. На картонима у хладовини сјатиле су се целе породице. Неки се овде задржавају дуже, неки краће, а неки су се и вратили после неуспешног покушаја преласка границе ка ЕУ. Осуђени на чистину најпрометнијег дела српске пресотнице, свесно или несвесно, нарушили су све лепоте овог дела града. Урин се осећа у ваздуху, ветар преврће отпад по околним улицама, јавну чесму користе као купатило...
После првог налета сажаљења при сцени мајке која се склупчала на земљи око своје бебе, станарима и запосленима у околини овај призор више је дојадио.
Куповина патика у Каменичкој улици
- У почетку сам и деци поклањала сладоледе, али онда су постали безобразни. Током ноћи ми гасе фрижидер из струје и пале пуњаче, решое, шта не. А ако им то случајно забраним, сутра ће ме дочекати гомила људског измета око замрзивача - озлојеђена је Милка, продавачица сладоледа у парку испред Економског факултета.
И тако из дана у дан, док азиланти не оду у обећану земљу. До тада, призор који ће дочекати посетиоце Београда кад искораче из аутобуса или воза неће бити пријатан...
ИМАЈУ МНОГО ПАРА?
ВЛАСНИЦИ мењачница и радњи са мобилним телефонима задовољно трљају руке, јер кажу да посао цвета.
- Немамо ништа, ни батерије, ни пуњаче, ни нове ни половне телефоне. Све смо продали. Долазе се великим свежњима новца, многи носе скупе телефоне, таблет рачунаре, лаптопове. Чудо божије, али никоме није јасно колико новца имају - тврди продавац из радње са мобилним уређајима из Каменичке улице у Београду.
Аутобус из Бујановца стигао је пун

ДЕЦА ПРОДАЈУ ИГРАЧКЕ
ДА су се и мигранти утопили међу наш народ, посведочила је и слика двеју девојчица које су у среду продавале своје играчке у Каменичкој улици. Нелегални трговци, који на овој локацији на чаршафима продају шта стигну, потврдили су да су њих две сестре, да долазе из Пакистана и да су почеле да продају пре неколико дана. У њиховој понуди била су три мала плишана медведа, један аутић и неколико пластичних играчкица. Цена - кол'ко даш.