И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима. На чак 250 локација у Србији пронађено је неколико врста тартуфа. Тачније, пронађено је 13 врста тартуфа, што је скоро половина свих познатих европских врста тартуфа. Међутим, упркос огромном потенцијалу овај посао у Србији је и даље у почетној фази, а о њему готово да нико и не говори. Бели тартуф, кухињски дијамант, храна богова или јело аристократа, како га све називају, најцењенија је и најскупља печурка на свету из једног простог разлога- не може се вештачки узгајати, а једино његово станиште је дивљина. Поред специфичних услова за узгој, тартуфи имају у јединствену арому, која се добија мешавином кише и нетакнуте земље, што даје посебну драж сваком јелу. А сем гастрономске вредности, тартуфи су изузетно здрави јер обнављају сиве мождане ћелије и јачају организам. Најређи од свих тартуфа је бели тартуф, којег Србија има у изобиљу. Најчешће расте у равничарским пределима испод бора и тополе. У Србији ова скупоцена посластица може се наћи у западном Срему, јужном Банату, околини Панчева, Ваљева, Бора…

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 30. децембар 2015.

ПРОРОЧАНСТВО СВЕТЕ ГОРЕ

„На несрећу, следећих неколико неделја биће почетак последњих догађаја пре краја света. Од прошле године покушавао сам на разне начине да информишем пријателје, рођаке и познанике о предстојећим несрећама. Сви они примили су моје речи с неповерењем и сматрали ме за лудог. Они нису хтели ништа да сазнају. То је и разумлјиво – човек који је далеко од Бога никада не жели да чује лоше новости. Такав човек више воли сплеткарења, ћаскања о фудбалу, о женама, о било чему, само не о догађајима које Бог пошалје. Нажалост, ти догађаји биће истовремено њихова казна. Када сам о томе попричао са једним праведним старцем он ми је заповедио да одмах престанем да обавештавам лјуде“, пише на почетку текста.
„Браћо моја, кад сам посетио тог старца почео сам да говорим о предстојећим догађајима. Он је схватио моје намере и рекао да ми то сазнање неће донети никакву духовну корист – ја ћу само утолити грешну човекову радозналост. Одлазећи од старца сав сам се тресао. Ако се и пола тих догађаја стварно деси, онда може само једно да се каже – ТО ЈЕ УЖАС!!!
Данас или сутра, кад се приберем, обећавам да ћу вам рећи све што ми је старац рекао и шта ми је дозволио да напишем да не бих уплашио народ и изазвао талас дефетистичких расположења. (Не брините, Грчкој се неће десити ништа лоше, њене територије неће бити освојене). Али, то ће бити трагедија и казна за њене маловерне становнике, а не за землју.
ruska vojska0201_n
Све о чему су писали Свети оци наше Цркве десиће се тако до последњег деталја. Старац је рекао да је био задивлјен када је у младости прочитао пророчанства Св. Козме Етолског. Почео је да моли Бога (тада још не схватајући сву озбилјност молитве) да му открије када ће се десити предсказани

петак, 20. новембар 2015.

Излазили смо из “Мекдоналдса” и одједном се чуло једно велико “бум”. Сви су почели да вриште. Утонули смо у бели дим. Осећала сам мирис барута - прича у једном даху...

МИЛИМЕТРИ су одлучивали о животу. Корак лево или десно, имао је судбоносну улогу. У експлозији самоубице испред “Стадиона Француска” у Сен Денију наша Снежана Митровић тешко је повређена. Да је закорачила тамо или овамо, ко зна шта би било. Око ње мртви, рањени, шокирани...
- Иде некако. Полако се опорављам - каже тихим гласом, за “Новости”, Снежана која се налази на одељењу интензивне неге париске болнице “Питије Салпетријер”.
Шрафови које је убица ставио у експлозив везан око појаса, да би нанео што теже повреде онима које је намеравао да са собом поведе у смрт, на неколико места зарили су се и у Снежанино тело. Срећом, повреде су такве да се не налази у животној опасности.
- Имам болове у руци и ногама. Ране су ми биле отворене. Извадили су ми клинове и сад је мало боље - преноси нам како се осећа.
Снежани су повређени лева рука и обе ноге. Оперисана је, а ових дана треба да уследи још једна хируршка интервенција. Један од шрафова остао је дубоко у нози, зарио се у кост и лекари морају да га изваде.
Наша сународница се свега сећа.
- Излазили смо из “Мекдоналдса” и одједном се чуло једно велико “бум”. Сви су почели да вриште. Утонули смо у бели дим. Осећала сам мирис барута -

субота, 31. октобар 2015.

КОМЕНТАРИ УЗ ОВАЈ ЧЛАНАК (избор)

ДОГАЂАЈИ ДАНА

Приштина гази Бриселски споразум, Србија очекује реакцију ЕУ

Премијер Александар Вучић очекује реаговање Брисела.- Марко Ђурић: „Ово није један већ три корака уназад. Јасно се опструира све договорено у претходном периоду". - Поводом најаве Приштине да ће суспендовати део Бриселског споразума који се односи на формирање Заједнице српских општина Александар Вучић је из Москве позвао ЕУ да се изјасни и најавио састанак државног врха чим се врати у Србију.  /  Он је у разговору са председником Русије Владимиром Путином констатовао да је ситуација на Балкану веома сложена и подсетио на споразуме које су у Бриселу постигли Београд и Приштина. „А, ево, председница Косова (Атифете Јахјага) изјавила је да најважнији од тих споразума уопште немају намеру да реализују и примене, што је за нас озбиљна и тешка вест”, рекао је Вучић  итд.
_________________________________

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Veselin Radovic | 30/10/2015 12:30
Pre par godina na tv "ARTE" video sam intervju Ibrahima Rugove na francuskom.U jednom momentu Rugova je usao u jednu prostoriju i vratio se sa sakom grumenja rekavsi novinaru tv"ARTE" "evo sta mi imamo ovde na Kosovu."Iz toga se da lako zakljuciti zasto su EU i SAD priznale Kosovo i dalje lobiraju da ga prizna vecina clanica OUN.U pitanju su retki minerali i veliko rudno blago koje oni sada uveliko eksploatisu.Obrlatili su nase pohlepne politicare nagovorivsi ih da prebace na EU problem Kosova i videli smo dokle nas je to dovelo.Ponavljam po ko zna koji put sadrzinu Briselskog sporazuma niko nije objavio i narod nije upucen u sadrzinu

Прва етапа Апокалипсе (1)

СВЕТ

Хоће ли Руси пресећи интернет

Аме­рич­ким вој­ним зва­нич­ни­ци­ма сум­њи­ва ак­тив­ност ру­ских под­мор­ни­ца у бли­зи­ни жи­ла ку­ца­ви­ца свет­ске мре­же

Руска нуклеарна подморница „Јекатеринбург” (Фото Ројтерс/ Андреј Пронин)
Пен­та­гон твр­ди да су ру­ске под­мор­ни­це и шпи­јун­ски бро­до­ви све ак­тив­ни­ји у бли­зи­ни под­вод­них оп­тич­ких ка­бло­ва кроз ко­је про­ла­зи ин­тер­нет сиг­нал, као и да би у „пе­ри­о­ду на­пе­то­сти и су­ко­ба” Мо­сква мо­гла да на­ре­ди на­пад на ка­на­ле ко­му­ни­ка­ци­је на свет­ској мре­жи.
Ин­фор­ма­ци­ја се за­вр­те­ла за­хва­љу­ју­ћи тек­сту у „Њу­јорк тај­мсу” са ци­та­ти­ма вој­них зва­нич­ни­ка ко­ји су упла­ше­ни да би Кремљ мо­гао да уда­ри на он­лајн са­о­бра­ћај­ни­це. Ши­ра јав­ност је по­че­ла да раз­ми­шља о про­вод­ни­ци­ма ис­под оке­а­на на­кон што је аме­рич­ки уз­бу­њи­вач Едвард Сно­у­ден обе­ло­да­нио да та­мо­шња На­ци­о­нал­на без­бед­но­сна аген­ци­ја (НСА) има оби­чај да се за­ка­чи на оп­тич­ке ка­бло­ве и „иси­са­ва” ин­фор­ма­ци­је о би­ло ко­ме на пла­не­ти. Це­ло­куп­на он­лајн ко­му­ни­ка­ци­ја, да­кле и она у Ру­си­ји, од­ви­ја се тим пу­те­ви­ма јер ка­бло­ви умре­жу­ју ра­чу­на­ре из свих де­ло­ва све­та. 
Њу­јор­шки днев­ник пи­ше да је при­су­ство ру­ских пло­ви­ла у бли­зи­ни под­вод­них са­о­бра­ћај­ни­ца у Се­вер­ном мо­ру, се­ве­ро­и­сточ­ној Ази­ји и у бли­зи­ни оба­ле САД „пред­мет из­у­зет­не па­жње” Пен­та­го­на.
„Сва­ког да­на бри­нем због оно­га што би Ру­си мо­гли да ура­де”, из­ја­вио је Фре­де­рик Ро­ег, ко­ман­дант под­мор­нич­ке фло­те САД у Ти­хом оке­а­ну.
Ње­го­ве ко­ле­ге на­во­де при­мер ру­ског шпи­јун­ског бро­да „Јан­тар” ко­ји се про­шлог ме­се­ца кре­тао од

петак, 02. октобар 2015.

О варварима и људима, и коментари

О варварима и људима

„Они су варвари”, огорчен је Мамоун Абдулкарим, човек кога је сиријска влада задужила да спасава драгоцену културну баштину од Исламске државе. Међу вредним старинама су и многе хришћанске светиње, цркве и манастири из првих векова нове ере, које су сачуване само у Сирији. Знам то јер сам била у Малули, једином месту на свету у коме се још говори арамејским, језиком Исуса Христа. И док борбе у Сирији трају, страхујем да и ово село не задеси судбина Палмире, античког града у пустињи кога су исламски екстремисти разорили упркос вапајима Дамаска да Запад спречи тај вандализам. Претходно су одрубили главу 82-годишњем архитекти који није хтео да ода где је сакрио највеће драгоцености.
„Они су варвари”, одјекивало је летос и Европом, али су те грубе речи пречесто биле упућене сиријским избеглицама које су куцале на врата европских метропола. Мађарски премијер страхује за „европски начин живота”, али није једини који на нашем континенту о овим људима размишља као о припадницима дивљег племена. Један мој познаник се ту скоро чуди што сиријске избеглице у Београду шетају најновије моделе „ајфона”.
Можда бих била као он да нисам имала срећу да на време упознам ову земљу, њене људе и културу. На базарима Дамаска и Алепа открила сам да сви говоре енглески, да памте Титову Југославију

четвртак, 01. октобар 2015.

Уснија Реџепова, преминула

Певачица народне музике Уснија Реџепова преминула је јутрос у 69. години после тешке болести.
Реџепова ће бити сахрањена у Скопљу. Краљица јужног мелоса је три године боловала од рака плућа, а у понедељак јој се знатно погоршало стање.
Реџепова је једна од ретких певачица која може да се похвали богатом дискографијом и хитовима као што су "Расуле се косе моје", "Животе мој", "Нишка бања, топла вода", "О, песмо моја", "Ја са југа, ти са севера" и многи други.

Такође је остала упамћена као чувена Коштана - лик из романа Боре Станковића, који је дуго играла на Великој сцени Народног позоришта у Београду.


Преминула Уснија Реџепова | Сцена | Novosti.rs

уторак, 29. септембар 2015.

"Стани, стани Ибар водо" - Саша Матић

Himzo Polovina - U lijepom starom gradu Visegradu

U LIJEPOM STAROM GRADU VISEGRADU SA PETOM STROFOM

У ЛИЈЕПОМ СТАРОМ ГРАДУ ВИШЕГРАДУ

Шумадинац са Бикавца

Драгиша Недовић, аутор евергрин нумере "У лијепом старом граду Вишеграду", песму написао далеке1936. године, пошто је упознао девојку Кику
Поред Иве Андрића, сада и Емира Кустурице, Вишеграђани су без сумње сагласни да је њихов град прославио Драгиша Недовић, Шумадинац, аутор познате песме "У лијепом старом граду Вишеграду", коју многи називају и химном овог града.
На просторима бивше Југославије и данас ретко које славље прође, а да се не зачују емотивни стихови о љубави, Бикавцу и Дрини, иако мало ко зна ко је аутор. Многи ће рећи да је ова песма стара босанска севдалинка или изворна песма. Прави познаваоци старе народне музике веома добро знају име Драгише Недовића, рођеног у Крагујевцу 1916. године, где је живео и радио све до смрти 1966. године. Почео је да ствара и пише песме још као дете.
Са 16 година напустио је родни град и са гитаром у руци кренуо у свет да, како је тада говорио, "народ чује његову песму". Пропутовао је Србију. У то време су настале његове познате песме "То је моја Шумадија" , "Тешко ми је Шумадију оставити" и "Сиромах сам, друже", која важи за његову аутобиографску песму.
Кад је дошао у Босну, настале су његове антологијске песме "У лијепом старом граду Вишеграду" и "Прођох Босном кроз градове", а затим иде у Далмацију и пише "Маре, Маре, срићо моја", "О, липа ти незнанко", "О, бродићу бели".
Као једна од најомиљенијих, заживела је и народу остала песма посвећена Вишеграду.
Ова песма у изворној верзији носила је назив "Јутрос рано слушам" и била је посвећена девојци Кики са Бикавца, познатом узвишењу изнад Вишеграда, одакле се види чувена ћуприја на Дрини.
Драгиша Недовић је песму написао 1936. године када је боравио у Вишеграду, где је и упознао Кику. Песму је први пут, педесетих година прошлог века, снимио познати босански певач народне музике Химзо Половина и убрзо је постала апсолутни хит, не само међу Вишеграђанима и у Босни, него широм бивше Југославије и ван њених граница.
ГОДИНАМА СЕ РАДО ПЕВАЈУИза Драгише Недовића, према незваничним подацима остало је око 800 текстова песама, међу којима су "Стани, стани Ибар водо", "Текла река Лепеница", "Хармонико моја, сузом наквашена", "Лепе ли су нано Гружанке девојке", "Обраше се виногради" и многе друге које се и после толико година радо певају и слушају.
Песма је имала још једну строфу коју Половина тада није снимио, а која је гласила: "Устај, испрати ме морам да путујем/у Србију идем своме родном крају/за тобом ћу Кико вјечно да тугујем/ јер сам тебе драга оставио младу".
Тада је забележено да је Недовић хтео да тужи Половину јер му је присвојио песму, а посебно због избацивања последње строфе. Спор је на суду некако изглађен, па је Химзо на следећем издању плоче Драгишу Недовића навео као аутора песме, али ни у том издању није снимљена спорна строфа. Тек је пре неколико година у свој репертоар целовиту песму укључио наш певач Радиша Урошевић.
Пре три године, на заседању Скупштине општине Вишеград, предложено је да овај познати текстописац добије улицу у Вишеграду, и то у насељу Бикавац. Овај предлог тада, нажалост, није добио потребну већину, на разочарање многих који сматрају да је он то заслужио. Остаје нада да ће временом Вишеграђани увидети пропуст и на неки начин овековечити Недовића и његов боравак у Вишеграду.
Занимљиво је поменути, а то је забележено и у књизи професора Драгана Батаљевића "Драгиша Недовић - живот и дело", да је Недовић аутор песме "Плућа су ми болна", која је дуго била забрањена.
По повратку из логора у Другом светском рату, у којем је оболео од туберкулозе, написао је ову песму у коју је преточио своју животну причу.
Песму је први извео Заим Имамовић, али је она веома сугестивно деловала на слушаоце те је у то време широм Југославије забележен велики број самоубистава људи оболелих од туберкулозе.
Прича се да је тада Централни комитет одлучио да се плоча повуче из продаје и забрани њено извођење. Тек када је једном приликом Јованка Броз, за коју се неко време причало да је боловала од ове болести, наручила ову песму на једном слављу, забрана је прекинута.


Драгиша Недовић: Шумадинац са Бикавца | Регион | Novosti.rs

недеља, 13. септембар 2015.

Козаци славили усред Браничева

ПОРТА манастира Рукумија код Пожаревца била је јуче место окупљања праве "армије" козака, који су се састали да обележе славу Усековање главе Светог Јована Крститеља. Пред многобројним верницима и монасима, на челу са оцем Симеоном, старешином манастира, у центру пажње били су козаци из Србије, Републике Српске и Црне Горе, који припадају огранку Централне козачке војске Руске Федерације. Уз њих су били и њихови гости, козаци из Русије, Белорусије и Казахстана, као и домаћи и руски мотористи, припадници удружења "Ноћни вукови".
Церемонија је отпочела светом литургијом у манастирској цркви, коју је служио отац Симеон, а наставила се постројавањем козака испред манастирске капије. Након интонирања козачке химне, смотру козака и примање рапорта извршио је атаман Видаковић.
- Браћо козаци и мотористи, помоз Бог - узвикнуо је атаман, на шта су му козаци и мотористи хорски узвратили са "Бог ти помогао"!
Након постројавања и давања рапорта, уследили су пригодни говори и додела признања најзаслужнијим припадницима козачке војске. Пошто се истог дана обележава и празник Свети Александар Невски, након ове церемоније одржан је и свечани козачки молитвени ручак. Исто окупљање биће уприличено и наредне године, на исти дан, јер ће овакав скуп убудуће постати незаобилазни термин у козачком календару.
Пуковник Војислав Видаковић
- Наша козачка станица, која обухвата Србију, Републику Српску и Црну Гору, основана је на Светог Саву, па смо тај дан узели за нашу, козачку славу. Међутим, обележавамо и ову славу, јер нам је то прилика за окупљање и дружење. Славимо је баш у овом манастиру, јер га сматрамо својим духовним центром - рекао нам је Жељко Чуровић, козачки пуковник и заменик атамана Војислава Видаковића.
Козаци нису случајно за свој духовни центар изабрали баш манастир Рукумију, јер је то један од најпознатијих и најпосећенијих храмова у Бранчевској епархији. Ова православна светиња у списима се први пут помиње крајем 18. века, али се не зна када је тачно подигнута. Неки тврде у 14. веку, за време цара Лазара, а неки да се ради о времену краља Милутина или Драгутина. Манастир су Турци спалили у Првом српском устанку, а обновљен је за време династије Обреновића.

Бајкери из удружења "Ноћни вукови" и руски мотористи уочи почетка церемоније
ЛЕГЕНДА О ЈЕЛИЦИ
ЗА настанак манастира Рукумија везана је легенда о сестри Јелици, коју су браћа Павле и Радуле Радић, због лажне оптужбе снахе, растргла коњима на репове. Тамо где су пале њене очи, руке, брада и њено тело, настали су манастири Сестрољин, Рукумија, Брадача и Заова.


Козаци славили усред Браничева | Репортаже | Novosti.rs

недеља, 30. август 2015.

Niška šeftelija

AUTOR
Košarkaški trener u penziji.
Braćo Nišlije!
Ima u raj jedna golema šeftelija. E, tuj pod njuma se zbiramo mi Nišlije. Sedimo si u ladovinu, praimo si laf muabet, mezimo rajsko jedenje ambroziju i pijemo svetenu vodu adžijazmu. Ono, neje k`ko u Marger kafanu, nema gi cigani, nema gi čočeci, a i ovoj meze neje k`ko onija kebapčiki s`s pljunku valjani pa da ripkaju po siniju k`ko da su živi. Oko nas zelena livada puna s`s cveće a po njuma ripkaju jaganjčiki, letu leptirčiki i rajske tice. Ubavinja i lepotinja!
Ima ni od turli-turli sorte. Profesori, praktikanti, pisari, oficeri, pa ovija naši esnaflije: kujundžije, kubedžije, mutavdžije, abadžije, terzije, kondurdžije i koj će gi znaje od k`kvi sve esnafi. S`lte braćo Nišlije, ovoj neje za veruvanje u raj ga nema nijed`n političar.
Mislim si ništo na ovaj moj pamet što je toj i k`ko je toj. A bre, zar se tija političari ne utepaše od rabotu da na narod bidne poubavo. Jezici pokršiše od zborenje k`ko će u Palilulu da teče med a na Žožinu kapiju mleko, s`lte da turimo pajče u njinu čantru. Ubavo ni vikaju: "Braćo, sve će bidne mufte, i u čkolju idenje i kud` doktora lečenje i apčiki gutanje, a i saranjuvanje će bidne džabe i toj s`s lafet i vojnu muziku".
"Braćo, leb će bidne tri groša, kolko da neje džabe, a meso nemoj da jedete jer neje zdravo i mož` ve ufati gorušica".
"Braćo, će dovedemo ovija iz Jevropu s`s goleme pare da rabotu mesto nas. Oni će rabotu a mi će gi gledamo i varkamo da ništo ne ukradu od toj što su doneli. Mi će gi naučimo ovija naši adeti od rabotenje i pare arčenje, pa k`d gi ufati merak i sevdah, ič se neće vrćaju dom".
Mlogo ubavo zboru tija političari, onakoj s`s dignute ruke na kud nebo, ič ne trepkaju, ne zamuckuju, s`lte malko ukrstu sas oči k`ko Čapa k`d ide ponapolje. Od takvija ljudi, od takvija domaćini ovaj katil, Sveti Petar nijednog nepušti u raj, nijed`n nedobi krilca pa s`g s nas da litka po ovuj ubavivinju i lepotinju.
Jed`n d`n pitujem ja angela Gavrila: "A bre Gavrilo, što je toj i kako je toj s ovija političari?"
 A on će mi vika: "Ivko bre, ti umre a pamet nedobi. Što bi bilo s nas i ovuj našu lepotinju i ubavinju da gi puštimo u raj. Tarapanu bi naprajili. K`d bi se razleteli po ovaj raj, pa kad bi udarili u onoj njiovo zborenje“:
"Gospodo mi smo angeli ovija drugi nesu". Vikaju ovija, bajgim levi.
"Mi, od Boga dadena krila imamo a njiova su l`žovna". Vikaju ovija, bajgim desni.
"Mi varkamo ovija naši jaganjčiki a oni gi krišom na Lucifera prodavaju". Vikaju ovija, što su nit levi nit desni.
"Neje Eva naterala Adama da izede jabuku, oni su ga naterali, tija s`s l`žovna krila". E toj vikaju ovija levo-desni.
"Tija su ti, gazda Ivko, najgori, onakoj pola riba pola devojka, nit su riba nit su meso. Jed`n d`n sve pobratimi i posestrime, celivaju se k`ko cigani, kunu se na ikonu i krsnu slavu, k`ko se neje rodija taj što će gi skara, sve dog je svet i vek. Drugi d`n, oči će si povadu, bajgim neje toj takoj, ovija drugi gi nesu razbrali a i za onoj l`ganje i kradenje toprv će se pitujemo. Ide pljuvanje, s`s lajna mazanje, iskača rezil a na jedni a na drugi sve dok onaj, što gi je prisednik, ne vikne:
 "Braćo ovoj što vi s`g zborim, u knjige će se pisuje, u čkolju deca će od toj da uču, ovoj će bidne istorija na naš narod. Zatoj braćo ubavo načuljite uši jer ovoj neje samo za zborenje, ovoj ima u pesmu da se turi, uz gusle da se poje. Braćo s`g će se pobratimimo s` ovija drugi što su nit` tam nit` ovam".
"I takoj bi se, gazda Ivko, oni terali dok ni nebi zašuntaveli i naterali da begamo, ali na drugo nebo ali kod Lucifera u komšil`k".
"E za toj, Ivko brate, neka si gi kod Lucifera, tam nek si oči vadu i glavu trljaju".
Za toj braćo niški političari da znajete, uživajte dok se dole po zemlju majete, berite kruške dok ste pod krušku, jer ovam, od ambroziju neće obiđete. Čeka ve kazan s`s katran i u guzicu bodenje s`s trozubac.
Vaš Ivko Jorgandžija od onaj svet
____
    izvor:Južne vesti

Rizo Hamidovic - Ja Prosetah Sefteli Sokakom

петак, 28. август 2015.

Српске "Мртве душе"?

ДРУШТВО

Шок у просвети – слободно 12.000 радних места

Тек када се прикупе и укрсте сви подаци, знаће се како је могуће да су истовремено на листама технолошких вишкова тренутно 5.122 запослена, а два и по пута више слободних радних места
Слободних места има чак и београдским гимназијама (Фото А. Васиљевић)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја објавило је јуче у подне листе слободних радних места за наставно и ненаставно особље у основним и средњим школама. На изненађење свих, па и синдиката, у до 17 часова је на овом списку било 12.289 радних места, чак и у београдским гимназијама. Подсетимо, пре неколико дана је објављена и листа технолошких вишкова, на којој су 5.122 запослена.
Највише слободних радних места је у основним школама, око 8.000 (наставно особље – 6.611, а ваннаставно – 1.475). У средњим школама је слободно око 3.000 радних места за наставнике и скоро 500 за ваннаставно особље. У музичким школама је 608 слободних места за наставно и 44 места за ваннаставно особље.
Подаци о слободним радним местима у школама објављени на сајту Министарства просвете (http://skole.mpn.gov.rs/slobodnamesta/) мењају се, то јест повећавају, како школе уносе нове податке у табеле.
Пише: Сандра Гуцијан
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
објављено: 28.08.2015.

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Penzioner Pera | 28/08/2015 09:37
Vazno je da su u vojsci bili "viskovi" i da su ih se resili na nezakonit nacin
Slavko Baljanski | 28/08/2015 09:42
Pojedini dirketori prave fiktivna radna mesta da bi uzeli sto vise para za potrebe skole a mozda i sebe. Drzavni sektor je j ..lud zbunjenog.Dom zdravlja u mom gradu od para za lekove potrosio preko 5 miliona dinara na stimulanse posto su im plate limitirane i jos 5 miliona za razne ruckove ,Dok se ne stave u apsanu takvi kriminalci nista se nece promeniti na bolje u ovom drustvu .Lepo je rekao prethodni komentator :drustvo se deli na one privilegovane u drzavnom sektoru i ostale
Глас Разуман | 28/08/2015 10:24
Ово је у ствари списак свих радних места на којима раде људи на одређено време.

За две године колико траје забрана запошљавања у јавном сектору пуно људи је отишло у пензију а уместо њих су примљени људи на одређено јер наставу мора неко да држи.
Када се на то додају радна места која нису стручно заступљена, људи који су на замени (директори, помоћници, боловања) долази се до ове цифре од 12.000.
Када се укрсте оних 5.000 вишка и ова слободна места можда је могуће регулисати 1.000 места јер су одређене струке врло дефицитарне док других има превише, а у пуно ситуација је и географски немогуће све то подмирити.

Очекивао сам да ће бар новинари Политике мало дубље размотрити ову тему кад је већ стављају на насловну страницу, али узалуд...
        = Политика

четвртак, 27. август 2015.

U Komesarijatu za izbeglice ističu da poštuju mišljenje gospođe Janković, ali iznose i neke činjenice

Da li je moguća Sirija u Šumadiji?

Ideja poverenice za ravnopravnost Brankice Janković o naseljavanju migranata u pustim krajevima Srbije, koliko god humano zvučala, u praksi je neizvodljiva.

1,5 miliona evra dodatne humanitarne pomoći izbeglicama i migrantima u Srbiji i Makedoniji uplatila je juče Evropska komisija
U toj oceni slažu se i ministri, ekonomisti, demografi, analitičari...
- Mi ne možemo da ih prihvatimo na duže, ni ekonomski ni po međunarodnim zakonima. Oni imaju pravo na slobodu kretanja, a Srbija ih neće zatvarati na svojoj teritoriji - kratko je rekao ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin, u čijoj je nadležnosti rešavanje problema povećanog broja migranata.
U Komesarijatu za izbeglice ističu da poštuju mišljenje gospođe Janković, ali iznose i neke činjenice.

(+) Kliknite za uvećanje
- A činjenice su da apsolutno niko od ljudi koji su izrazili nameru da traže azil, to do sada nisu uradili. Svima njima cilj je da se što pre domognu Mađarske, a potom zemalja poput Nemačke i Švedske - kaže Ivan Mišković, portparol Komesarijata za izbeglice.
Nema jasne strategije
Demograf Vladimir Nikitović ocenjuje da će Srbiji, svakako, u jednom trenutku nedostajati ljudi, radna snaga, ali isto tako misli da u Srbiji ne postoji jasna strategija kako da se to pitanje reši.
- Prvo nemate strategiju kako da zadržite ljude koji žele da odu, već uglavnom samo kukamo zbog toga što idu. Potom ne znate ni šta biste ponudili onome koga biste da dovedete, jer da biste ih privukli, morate da stvorite nešto čime ćete ih privući - kaže Nikitović i dodaje kako mu se čini da se izjave o naseljavanju migranata daju prilično paušalno.

Za Jelenu Milić iz Centra za evroatlantske studije izjava poverenice za zaštitu ravnopravnosti poprilično je kontroverzna.
- Znate, to izgleda kao etnički inženjering. Na taj način menja se etnička slika

Pročitajte još

zemlje. To je svojevremeno hteo da uradi i Slobodan Milošević, kada je pokušao da zabrani izbeglicama da dođu u Beograd i u velike gradove kako bi ih naterao da nasele delove zemlje u kojima je želeo da promeni etničku sliku. To tako ne može - kaže naša sagovornica.
Da taj predlog nije realan, smatra i ekonomista Goran Nikolić.
- Prvo, za naseljavanje su potrebne državne pare kojih nema. Drugo, to su krajevi iz kojih je stanovništvo otišlo zbog potpunog osiromašenja. Nema, dakle, smisla naseljavati migrante tamo i praviti od njih socijalne slučajeve koje nećete moći da izdržavate - kaže Nikolić.


Zabrana skupova protiv migranata
 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zabraniće skupove koje su za 31. avgust protiv migranata najavile organizacije SNP „Naši” i “Obraz”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
- Nećemo dozvoliti da ispoljavanje netrpeljivosti i mržnje bude nešto što je obeležje Srbije. MUP neće dozvoliti održavanje bilo kakvih skupova protiv migranata i ljudi koji prolaze kroz Srbiju naterani na to teškim uslovima ili ratom u svojoj zemlji - poručio je Stefanović.
On je novinarima rekao da MUP neće podržati nikakva fašistička okupljanja, pogotovo zato što Srbija ima dugu antifašističku tradiciju.
Srbija, prema njegovim rečima, želi da uputi poruku da su svi ljudi koji prolaze kroz našu zemlju uvek toplo i domaćinski primljeni.
    = пренето из Блица

понедељак, 17. август 2015.

„Став локалне самоуправе о мигрантима”

Градоначелник Кањиже у кампањи против миграната

Тирада Михаља Бимба, пуна оптужби и омаловажавајућих тврдњи на рачун блискоисточних избеглица, мотивисана је незадовољством што новац не стиже из Београда
(Фото А. Исаков)
Кањижа, Суботица – На сајту општине Кањижа јуче је освануо текст под насловом „Став локалне самоуправе о мигрантима”. Реч је о излагању градоначелника Михаља Бимба које врви од безмало расистичких погрда упућених мигрантима, о којима овај доктор ветерине говори као о „странцима који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе” и који су „оскрнавили наша гробља, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке”. За тешке оптужбе није изнео ниједан пример или доказ, али је зато узео у одбрану свог страначког колегу и претпостављеног, Балинта Пастора, који је, по Бимбовом мишљењу, назван расистом само зато што се залагао за заштиту интереса грађана који живе овде.
Бимбо је рекао да је су се у протеклих 40 дана челници општине седам пута састали са представницима покрајинске и републичке владе у вези са питањем миграната, али, иако је прошло већ готово две седмице од последњих договора око измештања миграната из центра места, у општину Кањижа није стигао ни динар помоћи из републичке касе. – Схватили смо да је локална самоуправа остала сама по том питању. Осим обећања ништа нисмо добили. Све што је урађено до сада у одржавању реда и чистоће урадили смо из сопствених средстава на штету нашег буџета. Морам да нагласим да локална самоуправа за решавање овог проблема нема овлашћења, финансијских средстава ни радне снаге, нити је предвидела у буџету ова средства. Решавање овог проблема је надлежност републике, али она не реагује на наше проблеме, рекао је др Бимбо.
Озлојеђеност због недостатка новца и финансијске помоћи републике нису једини проблем који мучи Бимба. „Свакодневно аутобуси миграната из Прешева и Суботице стижу до Кањиже са мигрантима који су оскрнавили наша гробља,  наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке. Нека сви погледају шта су у последњих месец дана урадили ови странци, који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе. Међутим, изгледа да новац имају и изгледа да је то суштина”, изнео је свој отворено дискриминаторски и расистички став председник кањишке општине. Иначе, на сајту општине Кањижа, у биографији др Бимба, о чему је „Политика“ већ писала, стоји да је 1956. године, након револуције у Мађарској, као дете добио азил у Србији.
Са позиције првог човека општине др Михаљ Бимбо закључио је да Србија не може да заштити своје грађане и пореске обвезнике северне Бачке и додао да „изгледа да судбина Мађара и других националности не интересује надлежна лица. Народни посланик Пастор Балинт је проглашен расистом, јер се залагао за заштиту интереса грађана који живе овде”, каже Бимбо, који је и на овај начин устао у одбрану партијског колеге. Обраћање је завршио претњом да ће мештани закон преузети у своје руке: „Будите спремни за онај случај када ћемо вас замолити да изразите своје незадовољство заједно са нама! Бојим се да морамо узети у своје руке решавање ове несрећне ситуације. На крају крајева, треба да учинимо наше окружење, наша села подношљивим за живот”.
Роберт Лацко, председник Скупштине општине Кањижа, каже за „Политику” да ни након обраћања др Бимба јавности новац за Кањижу из републичког буџета није уплаћен. На Вашаришту, простору на улазу у Кањижу, од пре неколико дана Комесаријат за избеглице поставио је два већа шатора, обезбеђени су санитарни контејнери, вај-фај, као и снабдевање животним намирницама, лекарска нега и услуге преводиоца и овде борави око хиљаду миграната. – Мигранти сада заиста имају основне пристојне услове за живот, каже Лацко, али наглашава да је проблем што они који одлазе обично за собом оставе све сломљено и разрушено. – Ако сматрате да је став локалне самоуправе према мигрантима оштар, треба са нама да проведете 24 часа. Они се овде мењају сваки дан, а ми који остајемо треба све ово да преживимо и изнова сређујемо. Нисмо добили ни динара за одржавање овог кампа нити за чишћење и гомиламо рачуне, који за сада износе око шест милиона динара – каже Лацко.
У исто време на простору суботичке напуштене циглане, предузеће „Водовод и канализација” је на оспособило стари бунар и из њега може да се користи техничка вода за основне хигијенске потребе. Активисти Црвеног крста деле воду и храну за око сто миграната којих у сваком тренутку има у циглани. Међутим, постављање санитарног контејнера до даљњег је онемогућено, како је објаснио градоначелник Јене Маглаи, док се не реше имовинско-правни односи на простору циглане. – Морамо да сачекамо да се оконча стечај и да решимо питање власништва и тек након тога можемо да обезбедимо прикључак за електричну енергију и рад санитарних контејнера – каже Маглаи. Према његовим речима, Суботица за сада није тражила додатан новац од републике, јер није ни имала великих трошкова око обезбеђивања основних услова за мигранте и за сада је највећа ставка одржавање хигијене простора око циглане, али и око железничке и аутобуске станице. А. Исаков
------------------------------------------------------------------------------
Стефановић: Према мигрантима се добро поступа
Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије изјавио је јуче да је од 1. јануара ове године кроз Србију прошло 90.000 миграната и да је полиција у потпуности у могућности да контролише безбедност и сигурност наше територије.
„Дневни број избеглица које уђу у Србију варира, али се дешава да то буде и 2.000 људи. Највише њих одмах напушта нашу земљу. Према онима који се задржавају, поступа се добро и сви су задовољни у том смислу. Нисмо имали ниједан инцидент између домаће популације и миграната. То нас доста кошта, због чега ћемо разговарати са међународном заједницом на различитим нивоима, како би било настављено финансирање прихвата миграната и обезбеђивање хране и медицинске помоћи”, рекао је Стефановић.
Он је најавио да ће Србија радити на проширењу капацитета за прихват миграната, али је додао да би решење требало тражити на нивоу целе Европе.
„Почели смо израду акционих планова, јер морамо да видимо докле можемо да издржимо у смислу броја избеглица које можемо да контролишемо. Решење би био шири акциони план на нивоу целе Европе, да бисмо знали колико људи може да буде примљено, скућено и колико њих може да се запосли. Хоћемо да будемо део решења овог проблема, али капацитети Србије не могу да се мере са земљама Европе”, оцењује Стефановић. Д. С. В.
------------------------------------------------------------------------------
Јанковић: Апел против нетолерантних изјава о мигрантима
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић позвала је јуче носиоце свих јавних функција у Србији да у изјавама о мигрантима покажу солидарност и толеранцију, какву иначе показује највећи број грађана Србије.
Она је, у писаној изјави, носиоце јавних функција позвала да се у изјавама о великом броју миграната који пролазе кроз Србију, уздрже од паушалних и нетолерантних оцена и тврдњи које би могле унети непотребну узнемиреност код грађана.
Повереница је истакла да највећи број грађана Србије показује велику солидарност и спремност да помогне избеглицама из Африке и са Блиског истока „добрим делом зато што и сами разумеју несрећу која је те људе натерала да напусте свој дом”. Танјуг 
објављено: 16.08.2015. у Политици