И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима. На чак 250 локација у Србији пронађено је неколико врста тартуфа. Тачније, пронађено је 13 врста тартуфа, што је скоро половина свих познатих европских врста тартуфа. Међутим, упркос огромном потенцијалу овај посао у Србији је и даље у почетној фази, а о њему готово да нико и не говори. Бели тартуф, кухињски дијамант, храна богова или јело аристократа, како га све називају, најцењенија је и најскупља печурка на свету из једног простог разлога- не може се вештачки узгајати, а једино његово станиште је дивљина. Поред специфичних услова за узгој, тартуфи имају у јединствену арому, која се добија мешавином кише и нетакнуте земље, што даје посебну драж сваком јелу. А сем гастрономске вредности, тартуфи су изузетно здрави јер обнављају сиве мождане ћелије и јачају организам. Најређи од свих тартуфа је бели тартуф, којег Србија има у изобиљу. Најчешће расте у равничарским пределима испод бора и тополе. У Србији ова скупоцена посластица може се наћи у западном Срему, јужном Банату, околини Панчева, Ваљева, Бора…

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 14. јун 2017.

Kamenovo Takmicenje sela 2013

MOLITVA PROTIV VRADZBINA

Бојан Драшковић ''Суђење Дражи је било суђење србском антифашизму'' (12....

Ratna koalicija dobila izbore na prljav nacin,siptarski trio ugasio mono...

Srbi islamske vjere - To smo mi !





Објављено је 09.02.2017.
Срби исламске вјере - То смо ми !
Титл приближава садржај широј публици, укључујући глуве кориснике или кориснике са оштећењем слуха.

Srbi muslimanske vere

''Nikolaj Krasnov - Album sećanja''''



Објављено је 02.03.2017.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je večeras izložbu ''''Nikolaj Krasnov - Album sećanja'''' autora Dragomira Acovića i tom prilikom poručio da su tragovi Krasnova večni i da će svako njegovo delo ostati znamen i pozitivan beleg srpske prestonice, ali i drugih toponima na kojima obitava srpski narod.

уторак, 13. јун 2017.

Чалгија Мојсије Петровић - Тури мајко бистра ракија



Отпремљено је 07.10.2009.
Чалгија Мојсије Петровић (Београдска Чалгија) бави се извођењем готово заборављени музички стил са подручја Балканског полуострва и уједно оживљава обичаје и дух старих вароши. Несумњиво је да су у прошлости чалгиџије биле део свакодневног живота нашег градског становништва. Чалгија их је увесељавала у кафанама, на свадбама и другим јавним и приватним слављима. Последњи аутентични београдски чалгијски оркестар престао је са радом почетком ХХ века.

NE PISE SE DOBRO!: EU TERA SRBIJU U NOVE SUKOBE

AMERI U NEVERICI - Srbija, Rusija i Belorusija zajedno se spremaju za od...

петак, 05. мај 2017.

ПРЕЖИВЕТИ / Александар Лукић


Александар Лукић
ПРЕЖИВЕТИ


Рано пролеће: за ручак
чорба од кисељака.
Да се преживи. Захтев.
Цена за кичму усправну.
Док је кисељака посна трпеза.
Никаква забуна појмовима,
јасно: јести! Каква упутства,
каква заврзлама: то важи код
реклама глобалних фабрика.
За брање кисељака – лист
по лист, не треба дозвола. 

Природа помаже: изокола.
Јестиве биљке, дивље воће,
рибе, нај. Упркос силног
постигнућа урбаног човека:
ресторана за брзу храну,
преждеравања са ногу: тотал.
Лоптица на табли билијара,
мали избор: или у рупу или
о мантинелу: не гине. Просто.
Природа помаже, не бира.
Носи род. Не тамо, ни код:
пакуј ближњима за вечеру.

Ко не верује, а? Има их значи?
Остаће гладни: откуцава.

Може бити и наша застава. Ручни рад наше пок. мајчице Наталије Лукић (1932 -2002), Кецеља. Није дозвољено преузимање. 


Ко се досад није научио
памети, није касно да спозна:
прво и последње поглавље –
без бусања у груди: No. 1.
Природа почива безгрешна
у целини. Свачије место
зна где бива: вечна. Без: додај.
Под врбицом: мравињак.
У симбиози са жилама храста
под земљом бели тартуф зри,
краљевска храна опојним
мирисом призива јато мушица,
или дивљег вепра на гозбу.
У грму гнездо коса. Печат, за шта?
Шумску јагоду црвену, скрива густа
трава. Успеће. Није расла бадава: у
густиш залази човек. Једнако ко и другде.
Овлаш побројано: не у шифрама.

Природа не одузима лудама
повлашћено место. Поштује ред.
Овце јаловице – смотра:
играју коло. Уметност – срамота
рећи? Чорба од кисељака
на првом месту: преживети!

Преко реке изграђен
железнички мост.
Плитка вода, бистра.
Све се види: ко хоће!

Не уврежено мишљење,
но, тачно запажање:
крајеви и почеци

коцка склопљена.

        = из необјављених рукописа српских песника

субота, 01. април 2017.

ПОЛА ДВА ПОСЛЕ ПОНОЋИ / Белатукатруз (05)


Из мојих Бележница  



Српаст усијани Месец - на први поглед учинило ми се да то не може бити Месец, већ необична српаста сијалица , реклама,на некој троспратници у магли. Као даје то крупно одштампано ћирилично велико слово С. Никада до сада нисам опазио Месец тако ниско и тако далеко на североистоку. Јулска ноћ влажна од кише дошапнула ми је : то је то, баш оно у шта не можеш да поверујеш, леп млад Месец, заплетен у грању сеоских топола...

**

Понекад ми се учини да могу рећи велике ствари, да је моја свест једна провалија без дна коју треба затрпавати сновима и чежњама, кабастом грађом, песком из мора, можда неко од зрнаца залута у тело шкољке? Можда око неких златних зрнаца, или око трунчића пирита, нарасту лепи, непоновљиви и неописиви бисери? Потребно је стрпљење...

________
               извор:  (необјављене) БЕЛЕШКЕ 16 август - 1. септембар 1973, Мишљеновац)